Srpski književni glasnik

67 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

дница схвати овако како ју је, изгледа, схватила. управа, а то значи, да ми од свог театра начинимо калејдоскоп више мање добрих драмских вештака из Чешке и Русије, онда ми губимо прво, што лишавамо наше људе згодног повода да се покажу у већем свету, и друго, што биемо, кад већ гурамо у запећак народну драму, за ту жртву могли имати ону праву уметност која стоји и више наше пи те словенске. Од овог прекора управа не би била поштеђена ни да нам је довела Коклена старијег, Дузу, Новелија, Законија, Сару итд., ма да би тиме прибавила нама задовољства, а нашим глумцима прилике да виде узоре у својој струци. Ја на ове словенске госте имам то просто позоришно гледиште п налазим да је оно. једино умесно. Али изгледа да управа њиховим многобројним посетама воли да прида извесни политички карактер. Ако може бити помена о политици, кад се говори о позоришту у опште, а специјално о нашем, онда је то једино опна која би ишла на то да Пародно Позориште буде прво на нашем језику, да се за њ зна „од Пештге даж до Черне Горе“, п да они отуд поред мора, и они са севера и запада зажеле да га види, и да им је то једна од првих брига кад дођу у Београд. Ја бих се неизмерно више поносио својим позориштем да сам у њему видео, прошле сезоне, две три одличне представе Стеријиних комада, него што сам имао срећу гледати Мадам Сан Жен у виду Г-ђе Шрам и Г-ђе Лаудове.

Али за Стерију се није имало времена, чак ни тада кад су му славили годишњицу. Ни тада се није могло изнети ништа друго његово до оно чиме је стара управа п завела то светковање, и то шуто, без пролога. Шта вите, ни Стерији ни осталим српеким класицама, колико: их има, не отварају се бољи изгледи ни у будућности под овом управом. Ово, петина, не знамо из њеног програма за сву сезону — који, као што рекох у почетку,: не садржи апсолутно никакве књижевне погледе којима

него знамо из чланака Г. Бр. Ђ. Нушића. Ту тај драма-

ће се руководити управа при склапању репертоара —