Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 68

тург, тумачећи у своју корист закон, ставља „одржаBabe српске драме старијега доба на репертоару“ у други ред, а у први меће неговање и обделовање српских драматских дела.“ Чак да је смисао закона овако једностран као што није,“ имало би пуно разлога одетупити од њега. Јер би то одступање у овом случају било на огромну корист наше драмеке књижевности п позоришта посебице, докле год наши класици не стеку оно место у репертоару свога позоришта, које имају страни у својих народа. Тек после тога, кад на старим делима поникну нова, кад на старима глумци најпре положе пспите, кад преко старих публика разумедне модерне, тек тада могу они доћи — опет не у други ред, него упоредо. Други паметни стварали би сплом народни репертоар, а ми га готово одбацујемо, и то у таквом стању књижевности, кад је Стерија, на пример, још једнако најјачи драматичар. Од њега досад нема за глумца боље школе, ни за данашње писце бољег узора. Шта је оно што чини снагу Француске Комедије и дворског театра у Бечу 2. Што нема ни једног француског ни немачког позоришта које би било у стању приказати Молијера и Корнеља, Гете-а и Шплера тако као Комедија п Бург. И снагу српског позоришта чинили би, ван еваке сумње, српеки класици, да њиме нису управљали и не управљају, на жалост, још љули којима то није јасно ни кад им се каже.

„Народним репертоаром ће се створити публика, њиме цео репертоар средити, њиме глумачка игра поправити, њиме критика издићи п будућа драма упутити, њиме ће, најпосле, п Позориште свој пут наћи и своме задатку одговорити.“ Ово су речи Павла Поповића, коме Народно Позориште има да благодари на овој идеји

1сТај члан 5. гласи овако: „да се, у колико је могуће, потпомаже неговање п обделавање српеких, оригиналних драматеких дела; да се српске драме старијег доба, уз пристанак писаца, ако еу у животу, поправљају језиком и еценом, како Си се што дуже могле одржати на репертоару.“