Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД. 65

се боље уме, сад им ваља налазити најбоље тумаче у трупи, сад их ваља окруживати свима мамцима да их свет почне ценити. А после је лако. Чак да доцније и имаднемо драматурга оваквих погледа као данас, тп ће комади бити сталан репертоар, јер ћемо их тражити свакад кад зажелимо збиљеке насладе у позоришту.

Ништа лакше него компромитовати ту идеју, као што је чињено у прошлој сезони, занемарајући старе комаде, дајући их као од беде, или увршћујући међу њих — док је покушај на лабавим ногама — пи ствари које су у питању и за доцније у опште. Тако управа објављује у своме извештају да је намерна изнети „Смрт Уроша Петог“ од Стевана Стевановића. Па ће после други рећи, да нп тиме није ништа стечено за репертоар, и, разуме се, да су томе криви класици. „Смрт Уроша Петог“ је самосталан проналазак управин на овоме пољу, а већ видите колико је срећан. Једина је нада да она, по обичају, (можда) и ту неће одржати реч. Други је комад већ из ранијих програма, „Светислав и Милева“ од Стерије. И он нам се обећава. Само ја бих волео знати шта је спречило да се, још у прошлој сезони, не обогати серија непредстављаних драма Стеријиних бар том једном 7 Јер од оно осамнаест нових оригинала у прошлој сезони, колико је стечено за репертоар 7 (Кажем осамнаест, колико је означено у попменичном списку у трећем броју „Позоришног Листа“ на другој страни; на првој пак страни петог броја у бројном прегледу има их деветнаест! Којп је тај деветнаести 7) Највише четири: „Тако је морало бити“ вероватно, „Ђакон Авакум“ (за децу), „Шопенхауер“ (један чин) и „Растко Немањић“ (опет за децу). А да се умело озбиљно старати о ономе што се радило, тој би се листи могли додати „Саул“, „Сутон“, можда „Периклесова емрт“ H HO свим очекивањима „Ивкова слава“. „Перу Сегединца“ већ ни управа сама не може увретити у тај ред. Добро те је у опште и дат. Ето на шта се у ствари практично свео, као што се сал види, онај преухитрени

„>