Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 67

Страних новитета прошле сезоне има шест, речју шест. Ту чак рачунају Hm „Мрљу што чисти“, коју нам је донело Српско Народно Позориште. Врло је интересантно у које су доба падале представе тих комада. После руске драме „Живот“, 17. августа, до јануара нема ништа. Тек после пет месеца добивамо француску комедију „Колевка“. Два последња нова превода, оба 2. јуна, дугујемо Г-ђи Димитријевић, јер да није било ње, остали бисмо на три, рачунајући ту и оперету „Гејшу“. Кад видите овај распоред и избор, биће вам јасно, што је прошли јануар донео само 8009:90 дин., а претпрошли 13.450-95 динара, кад смо пмали оперету „Маекоту“ као прву у тој сезони, а за њом при крају, другу „'Лену Јелену“. А сад смо, на једвине јаде, после разних комичних препрека, имали последњих дана, у јуну, цигло једну оперету, и то „Гејшу“.

Ја признајем да је новој управи е преводима теже ишло, а то и она сама доказује, узимајући за своју нову сезону, дакле после пуне једне године свог опстанка, програм старе управе за стране новитете („Позоришни Лист“ број 4. страна 1. и 2. и „Позоришни Годишњак“ 1499/1900 год. стр. 16.) Али кад управа не зазире то сад учинити, и очигледно показати свету, да за цело време од како је није сама ништа урадила, или није умела, што тај програм, који је наследила, није извела у прошлој сезони, кад јој се, као новој, то не би могло толико јако пребацити, п кад би јој добро дошао као гладноме кришка хлебаг7 Истина тај свој програм стара је управа подешавала по извесном начелу, које данашњи драматург не дели. Преводи су имали бити у хармонији са оригиналима, те је стога у превази страна класичка. драма, као што су међу оригиналима у превази наши класици. Г. Бр. Ђ. Нушић хоће у првом реду модерну оригиналну драму, па је следетвено према томе гледишту требао бирати и преводе. Алп кад му је то немогућно, онда, волео бих знати, кога се критеријума држао при одабирању комада из множине која је остала иза старе управе, и но ком је то критеријуму неке одбацио п заме-