Srpski književni glasnik

68 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

пио их са пет нових 2 Шта га је, на пример, руководило да узме из немачке књижевности Лесингову „Мину од Барнхелма“, Лудвигова „Шумара од старина“, а да изостави Гетеова „Геца од Берлинхингена“, Шилерова „Валенштајна“ и Клајстову „Катицу од Хајлбрна“7 Други би човек био преерећан што се неки наканио да преведе поменута дела Гетеова и Шилерова, и хвалпо би Бога што је затекао те преводе прегледане и за представу удешене, а овај их одбацује. Други пример. Ако је ишта модерно, то су Хервије и Кирел. Њих је међутим драматург избрисао из програма старе управе, а од класичних задржао Молијеровог „Пучанина као властелина“, Рењарова „Коцкара“, па затим „Меркаде“-а, „Теодору“ и „Господина АлФонса“. Изоставио је Корнељевог „Сида“, Лафонтенов „Чаробни пехар“, Маривоа, Мисее-а, г-ђу Жирарден, Октава Феље-а п најзад „Зазу“7 Какве ли идеје има овај наш Лесинг о „Сиду“ и „Коцдкару“, по Корнељу пи Рењару 27 Је ли пх читао, кад им је овако давао првенство он, професор књижевности у глумачкој школи 7 И онда што нема милости према Мариво-у п Мисе-у 7 Палази ли да не треба упознати са њима публику која их још не зна, и да не треба нашим глумцима дати задатке које још нису имали 7 Кад смо код француских ствари, мени се чини да су неке стављене у програм на памет: „Арлезијанку“ од Доде-а биће тешко дати у Народном Позоришту, а Сардуову „Теодору“ сасвим немогуће. Што се тиче „Пучанина као властелина“ велики су изгледи да неће успети. Управа је истина затекла и готову режију и преписане улоге, п поручену музику, али би јој ваљало да пошаље кога да види кад ту комедију дају у Комедији Француској потпуно са церемонијом, која би код нас нарочито пмала успеха. Изгледа да се и не слути какав је то посао. Као накнаду ваљада за оволико изостављених дела управа је нашла прераду Хиговог романа „Деведесет трећа“, која се одавно вуче по позоришној архиви. Баш да то п није рђаво начињена драма, за њено разумевање потребно је прочитати