Srpski književni glasnik

ПозоРишни ПРЕГЛЕД. 69

најпре одељак о француској револуцији у каквој опширној општој историји.

Од двају Шекспирових комада несравњено је лакше код нас приказати „Антонија и Клеопатру“ него „Сан летње ноћи“ (сигурно у хрватском преводу) који је метнут у програм опет на памет. Превод „Антонија и Клеопатре“ поручен је и прегледан још под старом управом, и Г. Цветић, ако се не варам, потпуно га је инсценисао. Тешкоћа лежи у декорацијама и костимима, али за љубав саме ствари публика ће опростити што све неће бити онако нарочито као у — „Гејши“.

Из талијанске књижевности управа је задржала Голдонијеву .Мирандолнину“ (била је већ и читана) и Пеликову „Франческу од Ромини“, али је место две модерне драме (од Ђакозе п Бутија) унела у програм „Госпођу од Шалана“ која не нуди ни предетављачима ни публици ништа ново у тој врсти.

Књижевности шпанска и скандинавска остале су заступљене и даље петим писцима, само о Стриндбергу, на кога је стара управа такође помишљала, нема ни помена.

Нов је програм за руску литературу и грчку; из чешке је узет „Грех“, комад који поодавно лежи у архиви, а из пољске „За срећу“, што је још стара управа одабрала. Па јесу ли те две ствари та словенска уметничка узајмица, и је ли њих да нађе драматург путовао прошле зиме, о народном трошку, по пољеким и чешким земљама ради свог изображења и стварања тих веза 7

Од музичких ствари управа, каже, спрема за ову тодину Бизеову оперу „Кармен“ п оперету „Лутку“. Што ће јој та „Лутка“, ако хоће „Кармен“ „Кармен“ је требала, по мом мишљењу, да прекине серију оперета, ако се музички задатак Пародног Позоришта с неког вишег гледишта схвата. А та „Лутка“ не значи ни оно што је значио „Птичар“, а камо ли „Лепа Јелена“, која остаје врхунац у досадашњим музичким напорима нашег п030ришта .