Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 71

се, држим, одлучити за „Хипатију“, те бих стога рекао да је „Трнова круна“ на дохват метнута у програм.

Најзад Нушић, удаљујући се и даље од водвиља, обећава нову своју драму, које се зове трагедија.

Ја молим читатеље за извињење што сам поред толпких комада наводио да их је садашња управа затекла или спремне или изабране. То нисам чинио из сујете, ни што ми се то пориче, него што та факта тако лепо илуструју нерад у Народноме Позоришту.

Као што се види, програм нових оригинала крајње је мршав, пи не зна се шта се хоће њиме: модерни или класични правац. Али, како први има симпатије управине, природно је било очекивати да ће тих комада бити више, и друго да ће управа, пошто јој је то главно, есвојски пригрлити за што јаче развијање драмеке књижевности средство старе управе, која је хтела упоредо неговати и данашњу и негдашњу нашу драму. Мислим конкуре за српске песнике који је раније у два маха био расписиван. Другоме је истицао рок јуна ове године. Управа која је и то наследила, не казује ништа о томе да ли јој је штогод поднашано, да ли је штогод награђено, да ли ће се штогод од тога играти ове сезоне. Ни црне ни беле. Ја наравно знам да немам моћи приморати управу да о овој важној ствари положи јаван рачун, али то право има виша власт, по чијем се одобрењу тај конкуре и расписује. Чекајући да видим како ће се то питање развити, ја за сад, са евим нагласком које оно заслужује, констатујем да један од најпоузданијих начина за поматање драмске књижевности напушта она управа, која је као свој програм истакла баш неговање нове српске драме.

Ето то је у детаљима рад данашње управе у прошлој години и њен програм за идућу, а једно и друго у толико је карактеристичније што долази од људи, који су према новоме закону о позоришту — и ако није усвојен — бирани међу признатим српским драматичарима. Тај нови закон признаје искључиво тој категорији људи