Srpski književni glasnik

72 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

способност за управу позориштем, јер је оно глумачка. кућа. То је од прилике толико тачно колико је и школа ђачка кућа. У ствари је позориште кућа свих оних који у њему раде п који воде бригу о њему. То се не да променитип никаквим законом који, као и свакад, зависи од оних који га примењују. И при најбољим правилима може бити најгоре, а при најгорим најбоље.

Ето на пример, код изречне одредбе данашњег закона, управа није дала у прошлој сезони ни једну представу у корист глумачког пензионог фонда, ма да га је новим пензијама оптеретила, и ма да драматург у својим чланцима. доказује да су интереси позоришта и интереси глумачки.

У осталом, тежиште целог новог закона лежало би у побољшању глумачког стања, у колико је запета потребно уклонити један од великих узрока што и они који воле позориште, у годинама за избор каријере, претпостављају п најмању државну елужбу глумовању. BpeMeном би њихов број растао, те би се на тај начин дизао кадар глумачки, и рационално постарало за подмладак.

Могу се покушати и друге какве измене у положају глумаца у позоришту, али ће оне врло брзо довести до трвења, пошто погледи оних у управи и погледи оних у трупи, практично узети, нису исти нити могу бити, чак ни онда кад би глумац био управитељ. Ја не знам у ком обиму разумеју удео глумаца у управи они који као да хоће у том неке реформе у нас по извесном страном угледу, јер драматург, не познавајући јамачно стране угледе, изражава се о свему томе више поетски и сасвим неодређено; а тако исто не знам ни да ли он мисли Комедију Француску, кад некакво такво уређење позоришно назива најмодернијим. Не знам, јер, као што је познато, московски декрет који влада у Комедији Француској издао је Паполеон 1 у Москви 1812 године, а тај потврђује стање из ХУП века !

Док се међутим те реформе не прецизирају, нарочито ако то буде у форми законског пројекта, пренпору-