Srpski književni glasnik

ПозоРИиШНИ ПРЕГЛЕД. 73

чујем онима који би желели чути противничка мишљења да прочитају у „Исповестима“ Арвена Хусе-а одељак о стању у коме је затекао Комедију Француску, кад јој је наименован за управитеља, и оно што је Сарсе о тој ствари писао (један одломак преведен је у јулским свескама овог листа). На тај ће се начин, можда, моћи донекле видети какве разлоге могу наводити присталице таквог система, наравно не код нас него у Француској.

Други експеримент који би се на позоришту извршио, већ сам поменуо. То је идеја о регрутовању чланова управе из редова наших драматичара са оценом признатих, што је, узгред речено, прилично растегљиво. Ако бисте ово применили на музику, изишло би да управу опере не бисте смели поверити диригентима као што су Мотл, Леви, Колон, Ламуре, чак ни Јану који је годинама. био директор бечке опере, ни Рихтеру коме је то нуђено у Бечу, Пешти и Америци, а смели бисте је поверити, на против, оном Целеру, рецимо, који је компоновао „Птичара“.

И ову идеју без сумње сматрају као најмодернију, јер се драматург у својим чланцима позива на пример садашњег администратора Комедије Француске Жила Клартија, кога су, по тврђењу Г. Бр. Ђ. Пушића, поставили на то место зато што пише драме. Ово би откриће изненадило у подједнакој мери и Клартија и министра који га је поставио, ма да Кларти заиста има у свом повеликом књижевном пртљагу и неколико драмеких дела (једно се игра п овде, отуд ваљада и знају о том у нас). Добро, али какви су драмски песници Клартијеви претходници Емил Перен п Едуард Тијери 2

За тог Тијерија каже Сарсе (в. страну 246. прве свеске његових целокупних дела) да му се чини модел савршеног управитеља, што за Клартија никад није рекао. "Тијерп је имао отмено класично образовање, знао је шта хоће п умео је то извести без хуке. Под његовом управом Сарсе је видео у комедији целог Расина, четрнаест Корнељових комада, а цео репертоар Молије-

5*