Srpski književni glasnik

~ ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ.

Али да се држимо његовог реда.

Писац критикује нови закон о средњим школама и доказује да је по старом закону професор био боље награђен. То стоји. Само — само разлика. није онолика, колику је писац срачунао. И пређе се плаћало 12 динара таксе за професореки испит; за тим идеални чиновник „одличних квалификација“ неће понављати разреде, поћи ће на време у школу, те неће морати плаћати ванредни улог удовичком фонду; па сем тога приправништво не траје три, него две тодине (Разломци испод половине занемарују се“). Са тим модификацијама разлика се своди на много мању цифру (око 1500 динара на 50 година), а и пензија за 27 година и 8 месеци по новом закону само је за 90 динара годишње мања од старе завршне плате наставника средњих школа.

Погрешка о трима годинама приправништва, а и она о ванредном улогу проведена је и кроз остале одељке. Њима су додане још и књиге, које приправнику требају за професорски пепит, таксе за тај испит и — путни трошак око професорског испита!

Ове погрешке нису нехотичне и само иду на рачун озбиљности овог посла. Међутим, те су позиције срачунате одвојено и могу се простим одузимањем избацити. Па ипак ће остати п — имаће шта!

Јер писац — заборавио сам рећи — овако ради (послужимо се његовим речима): „Кад поредим плате чиновника, узимам једнога за основу и он мора да се издржава само својом платом... Од другог захтевам да живи са толиком истом платом, па колико год месечно прима више да уложи у књижицу у управу фондова, а колико год прими мање, да толико изузме на књижицу из управе фондова... Завршна. сума у књижици казаће нам... колико је овај други горе или боље награђен...“

У управи фондова рачуна се по сложеном интересу („интересу на интерес“), те се цифре необично пењу. И тако видите ове резултате: