Srpski književni glasnik
ДАРА, 83
— А ђе је ледењак“ запита ме.
— Отпутовао је.
Она се намршти п узви главом. Ч'пи јој падоше по очима, а очи се засевијетлише.
— А што ће7 — запштах ја. Он п тако нпшта не говори.
Опа ме погледа некако оштро, као да мп хтједе забранити да даље не говорим. Затим обори главу п гледајући у праг од врата као да мишљаше нешто.
— Хоћеш ли ми обећат' да ником не ћеш казат“ што ћу тп сад рећи7 запита након краће почивке, дигнувши главу.
— Хоћу, одговорих.
— Ама да не кажеш ни њему, нп Перџ.
— Ни њему.
— дЗакуни се!
— Среће ми!
Она застаде мало. Погледа мп у очи, као да би да се увјери, хоћу ли одржати заклетву. Кад јој пздржах поглед, окрете се на све стране, бојећи се да нас ко не гледа. И примаче мп се ближе, лице у лице.
— Он ми је драг, изговори тихо, шапатом, да сам једва чуо.
Ја стукнух натраг као да мп је пљунула у лице. Забленуто је погледах. Готово би да посумњам да то све сањам илп да сам глув. Она, п да воли Перу!
— Шалиш mr ce TH? запитах п прпмакох јој се толико да сам осјећао како ме њезини ч'пп шкакље по челу.
— Не шалим се, одговорп. И уозбиљи се, да то п докаже.
— И он тп драг 7г
— Драг.
— Радп чегаг
Она слегну раменима. Изгледа мп да је зачудило ово питање. И не одговорни ништа. Куцну два три пут
6