Srpski književni glasnik

ДАРА, 83

— А ђе је ледењак“ запита ме.

— Отпутовао је.

Она се намршти п узви главом. Ч'пи јој падоше по очима, а очи се засевијетлише.

— А што ће7 — запштах ја. Он п тако нпшта не говори.

Опа ме погледа некако оштро, као да мп хтједе забранити да даље не говорим. Затим обори главу п гледајући у праг од врата као да мишљаше нешто.

— Хоћеш ли ми обећат' да ником не ћеш казат“ што ћу тп сад рећи7 запита након краће почивке, дигнувши главу.

— Хоћу, одговорих.

— Ама да не кажеш ни њему, нп Перџ.

— Ни њему.

— дЗакуни се!

— Среће ми!

Она застаде мало. Погледа мп у очи, као да би да се увјери, хоћу ли одржати заклетву. Кад јој пздржах поглед, окрете се на све стране, бојећи се да нас ко не гледа. И примаче мп се ближе, лице у лице.

— Он ми је драг, изговори тихо, шапатом, да сам једва чуо.

Ја стукнух натраг као да мп је пљунула у лице. Забленуто је погледах. Готово би да посумњам да то све сањам илп да сам глув. Она, п да воли Перу!

— Шалиш mr ce TH? запитах п прпмакох јој се толико да сам осјећао како ме њезини ч'пп шкакље по челу.

— Не шалим се, одговорп. И уозбиљи се, да то п докаже.

— И он тп драг 7г

— Драг.

— Радп чегаг

Она слегну раменима. Изгледа мп да је зачудило ово питање. И не одговорни ништа. Куцну два три пут

6