Srpski književni glasnik

–

КоштаАН А.

Тома, јегко.

Не знам! И ништа нећу да знам! Ти све знаш. Ти су му мајка, ти си га родила! (Иронилно). А што ти знаш Кад си и ти нешто знала7 Никад! Ништа! Од које си „фамилије“ Матикарке! Ко тп беше дед, отац“... Зар си ти била за овакву хаџијеку, домаћинску кућу 2

КАТА, болно, е прекором. Ох, човече... 'ГОМА, бесно к њој. Ћут! Сал те заклах! Уста да имаш, језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш. Матикарке! Ти! Ти си крива!

(Усгреми се на њу). Ти си га родила, ти си му мајка, ти... (Надноси се над њу и дигнутим песницама хоће да је удари по глави).

Тебе, тебе, човек да... КАТА, сагиње се под њим, очекује ударац. Црна ! Тома. трза се. ИХ! (Одступајући од ње, једнако е уздигнутим пееницама). Нема шта човек ни да удари. Сам те Бог убио! КАТА, кршећи руке. Црна Ja! (Одлази). Тома.

Црна! А зар кад год беше бела, срећа какваг Од како си, таква си! Стара, мртва, ледена, плачна.. Никад се не насмеја, не зарадова! И родила си се таква! Ах, моме оцу земља кости да избаци што ме се тобом зароби. (Још бешње. За њом, зде је изишла). Шта. се овде по кући само вучеш и плачеш 7 Тамо иди! иди у циганеку маалу. Иди да видиш сина, како Циганке облачи и „бели свет“ храни... Тамо иди!

НЕТИПРИЗОР. ТОМА. Долази АРСА.

АРСА, прилазећи му, О, Аџијо, Христос Воскресе! Срећан ти дан!..