Srpski književni glasnik

ја) СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Тома, прекида га. Ето ти твоја Србија! (Ђипи.) А за време Хусеин-паше, такве су на четири коња черечене. А. сад Циганима царство дошло! (Бесно) дар ја ово да дочекам

АРСА, зачуђено. Шта, за Богаг

Тома.

То. Да ми на овај благи дан, када се и гора и вода весели, да моја кућа плаче г7

ДРСА. Ах, немој толико! Заштог

Тома. За то што ме расплакао мој син, — несин! Што ми се кућа раскућила, те не смем да погледам у очи човека, домаћина; што ме... што...

ДРСА, прекида га. Их, та ти чак толико!

Тома, не слушајући га. А да га немам, бар знам! Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца! Нека се зна да је Хаџи-Тома хаџија, а не да храни и чува... (Грза се; Арси) Шта ти стојиш 2 Седп! (Виче) Свећу!

АРСА, одбија.

А не! Какво седење! Знаш да места немам лок овај празник не прође, и ови — не свети, него, Боже ма опрости — луди дани! Какво седење!

Улази ВАСКА. ВАСКА, уноси свећу у златном чираку, ставља је на еред собе и враћа се натрашке. ДРСА, Вчеки.

Васка, ти кући, синко! нађи се код мајке, дочекујте госте. А ономе Стаменку кажи: жив да ме не чека, ако и он сада где залута. Ту да је. Код куће. Стоку нека гледа и чува.