Srpski književni glasnik

90 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГлАСНИК.

рело, клекло већ, па кад се с њом нађе — побесни! Ено: Максим, Зафир, Станко, Чукља, сви... А за онога, мога Митку, —- он се већ луд и родио!..

Тома.

Ех, што сад: Максим, Митка! Шта овај, шта онај... Ово, ово ти мени кажи: Зар ја на овакав свети дан, па овакав да сам“...

АРСА.

Ама. није ни мени лако! Не знаш ти. Поред општине и кућа ми пуна. Те овај дошао, те онај дошао. Механџија донго, главу увио, руке обесио, лиће му све источено, таван, прозори, све куршумима изрешетано! П вели: „Још су тамо!“ А ја кога да пошљем“ У кога да се поуздам 2 Кога имам сигурног

Тома, пропично.

Никога! Пусто !27 Све живо помрло!г

АРСА. Па кога имамг7 Зар Тасу кмета7 Он, кад оде, или све на мртво пме избије, или и сам заседне с њима, па после већа мука.

r , ~ 25 TowmA, јеткије, нервозно, багателишући.

Доста, доста, знам. АРСА.

Aa, uekaj да ти кажем. Пе знаш тип! Ако пандура пошљем, избију га; полицају ни да погледају...

Тома, иронично. Власт ! АРСА. А ја шта да радим7 Коме да судим2 Њима или њој 2 Ако њих силом одвучем од ње, у затвор пх метнем7 Не иде. Сви су моји. Ако њих осрамотим, срамотим себе и цео наш род. А њуг Једанпут је протерах у Турску. И