Srpski književni glasnik

Колт Њом: 9}

док дуван He средише, винограде не обраше, лепо, све мпрно! Алп чим наступише ови празници, славе, ове „меенице“, чим се напише, одмах пређоше у Турску. И нађоше је. Отелп од Арнаута, побили се, читаву буну дигли. на граници, кад је овамо преводили. И довелоше је! Сад Шта ћу

Тома.

Како шта Па убиј, бре брате! Зар п за њих, Ци-

гане, јоште мука! Па ја, у турско време, по десеторо да их нанижем на један куршум, и још тада око да ми не мрдне. А камо ли сада

APCA.

Ех, немој то. Прошло је то. Него, док је девојка, то ће овако. А после, кад се уда, неће ваљда толико за њом трчати.

Тома.

Па што се не уда7 Силом. Зашто си тиг

АДРСА.

То и радим. Гледам. Сваког дана говорим оном њиховом кмету, претим му. „Пеће“, одговара он. „да кога ће7 Зар за нас, Цигане7 Она нас и не гледа. Сваки би. њу хтео, али она...2“ Чак и бањски је Цигани траже.

Тома, сумњиво. И она неће 7

АДРСА.

Неће. Ено, Алилов син, Асан; отац му, Алил, на парама лежи. Толико конопље има. А он, син му, све то оставио, научио у грнету да свира, и ено га где с њом. заједно свира. А онаг Ни да га погледа.

Тома.

Па, што ти тог Каква си то власт, кад ти не можеш“ Море, и теби је она памет завртила.