Srpski književni glasnik

119 СРПСКИ КАЊИЖЕБћИ ГЛАСНИК.

може га много бити, разума је само мало; он се провлачи само у танким жолпцама кроз масу знања.

Што је нажи дух све је више разломак, те му све више треба друштва да би у друштву с другима чинио целину и све вшпе има друштва; што је виши дух све је више целина, еве му је мање друштва и еве му мање треба друштва. Отуд никад не може ностојати лруштво од самих људи од духа и разума.

~ о

30. (58).

Оно што еви људи у друштву осећају, раде, мисле, није ни врлина ни порок, ни праведно ни неправедно. Врлине пи порока пма само код појединаца, као што само код појединаца пма заблуде m неправде. Друштво, народ није никада крив, никад на погрешном путу, никад у заблуди; то су само поједиици. Нити су Грци отровали Сократа, нити Јевреји распели Хрпета.

31 (55).

Бесконачно, безмерно јесте ппшта ; да би нешто било нешто мора бити коначно, ограничено, одмерено; козмос за то п јесте козмос што је ограничен у простору, олмерен по велични п скази.

32 (57).

Као што боју цвета п укус плода треба тражити у историји земље, тако боју и карактер племена и народа треба тражити дубоко у историји човечанства.

33 (58).

У људском друштву још су правда, љубав, племенитоет и пстина само мала, скоро пуста острва у широкој пучини мрака, несвести и маскираног дивљаштва п животињства. 34 (59). |

Случајност у петорији значи немоћ људеког мишљења, законитост у историји значи немоћ људске воље. Ако су сва открића п проналасци, пдеје п принцип, у историји дело случаја, то човеку не би требало ништа.