Srpski književni glasnik

НОБЕЛОВА ЗАДУЖЂИНА.

Пошто су у пностраној штампи распрострти разноврени негачни и изврнути гласови о овој, већ по себи необичној задужбини, мени је особито мило што могу преко (рпског Ањижевног Гласника тачно, ако п укратко, приказати ту задужбину југословенском књижевном свету.

Инжињер, велики индустријалац п технички проналазач Швеђанин Алфред Нобел (рођен 21 октобра 1535, ум о IO децембра 1896 у Паризу), који је рођен у Петрограду као руски поданик, алп од шведских родитеља, већ је својим тестаментом од 27 новембра 1595 учинио распоред са својим великим имањем. Био је нежењен, а његова браћа пи синовци у Русији п. Шведској били су и онако у повољном имовном стању. Када је тај тестаменат, приликом његове емртги, отворен, пзненадцо је цео свет својим одиста огромном завештањима за научне, културне, и књижевне циљеве. Овај готово јединствени докуменат гласи, у својој простоти, овако:

„Са целим осталим имањем мојим које се може претворити у новац, нека се урадп овако: Од капи: тала, уложеног у сигурне хартије од вредности, осковаће се фонд од кога ће се пнтерес сваке године поделити међу оне који су у минулој години највише користили човечанству. Тај пнтерес треба да се поделп на пет делова, п то: један део ономе који је на пољу Физике учинио најважније откриће или проналазак; један део ономе којп је у Хемији нај важнију ствар открио или усавршио; један део ономе који је извршио најзнатније откриће у области Физиоловије или Медицине; један део ономе који је у Књижевности написао најизвреније дело у пдеалном правцу; и један део ономе којп је највише или нај-