Srpski književni glasnik

НоБеЕловА Задужбина, 115 боље радио на братимљењу народе, као п на отклањању или смањивању стајаће војске, п на организовању и ширењу конгреса за мир. Награде за Физику и Хемију љелиће Шведска Академија Наука; за физполошке или медицинске ралове, Каролински пнетитут у Стокхолму; за Књижевност, Шведека Академија у Стокохолму; а заточницима мира, одбор састављен од нет лпца којп изабере норвешки парламенат (Уогбио). Моја је изрпчна воља да се при дељењу награла никако не узима у обзир народност, те ла, па тај начин, награду добије најдостојнији, па био он Скандинавац илп не.“

Овим последњим додатком постало је ово величанствене завештање светска установа у превасходном есмпселу: али су услед тога још већма порасле п необично велике тешкоће да се та огромна зампсао оствари; у толико више што је тестамент у свом лаконском облику био с правничког гледишта у неколико нејасан. Али темељним расправљањем између научних надлештава (упззепзећа еће Већбтдеп) и еродипка покојникових, постигнут је споразум, ı 29 јуна 1900 године краљ швелско-норвешки потврдио је Нобелову задужбину. Међутим су извршпоци тестамента е толико енергије пи среће претворили у новац и дали на приплод пмање Алфреда Нобела, растурено Mo целој Европп, да је крајем 1900 године Нобелов фонд пзносио 31,225.000 круна (1 круна —- 72 франц. сантима). Од те је суме одузето 1,500.000. круна за трошкове око дрганизације. И тако се већ 10 децембра 1901 године могла свечано пзвршитп прва подела оврџх пет хаграда, евака од 150.000 круна, и први срећни примаоцп ове баснословне награде Рентген, Вант Хоф, Беринг, Сплп Придом пи Дипран-Паси већ су чувени у целом свету.

Што се тпче књижевне награде, неће бити на одмет да овде наведем неколика стварна објашњења.

По члану 2 етатута Нобелове задужбине, појам „Књижевност“ неће обухватити еамо лену Књижевност. него ж друге слпее који својим обликом или начином излагања

о ~