Srpski književni glasnik

116 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

имају књижевие вредности. Према томе, ова ће се награда. моћи дати псторичарима, филосоФима, и тако даље, то јест уопште онима којп се баве пословима књижевно-хуманпстичним. Израз „у току минуле године“ односи се на такве радове који су најновији резултати на дотичном пољу. Старија се дела. могу узимати у обзир само тако ако је њихов. значај утврђен тек у последње време.

Нико не може сам себе предложити за награду, него мора бити предложен од неког другог. За књижевну награду имају то право предлагања: чланови Шведске Акалемије п слично уређене Француске и Шпанске Академије, чланови хуманистичних одсека свих других Академија, лаље чланови хуманиетичних установа пи друштавх изједначених с академијама, п најзал наставници естетике, књижевности п историје у европским великим школама. Оцене у циљу давања награде за сваку годину обухватају предлоге који су Шведској Академији стигли пре 1 фебруара текуће године. Само се штазнани стиси примају на оцену (рукописи се, дакле, не узимају у обзир). Предлог мора бити образложен, mu уз њега морају бити нослатп дотични списи, поред осталих аката, ако би пх било. Награду може добити и цела једна установа (на пример, нека Академија), ако је она ш (00 —. у целини –— учествовала у награђеном предмету. Паграда се може: поделити и на два дбла, а када у некој години HI једно. књижевно дело не буде оцењено као вредно награде, сума ће се оставити за идућу годину.

По себи се разуме да је Шведска Академија овом задужбином узела на себе врло тежак задатак, п она, без сумње, врло добро зна да никада неће моћи потпуно: задовољити жеље и захтеве сваке поједине земље п сваке: књижевне и песничке врете, нарочито данас када књижевне струје и укуси међу собом живо ратују и узајамно се одмењују. Ту је пространо поље за новпнарску и дилетантску критику са свих страна, те је у толико