Srpski književni glasnik

САМОСТАЛНО Мишљење. 191

делима великих људи. — Несамостални философ пак извештава нас о томе, шта је овај рекао, шта је онај мислио и шта је онда некп други на то приметпо п т.д. То он упоређује, оцењује, критизира и тежи на тај начин да дође до истине; при. чему сасма личи на критичног писца историје. Тако ће он н. пр. пепитивати, да ли је Лајбниц када, за извесно време, био спиноцист, п т. JI. Сасвим јасне примере за то пружа радозналом о аматеру Хербартово дело „Апајубзеће Бејеџеипе дег Мога] und des Naturrecllits“, rako исто и његова „Bruiete iber die Етећен“ — Могли би се чудити труду, који такав човек улаже; пошто изгледа, да би он одмах евојим сопственим мишљењем дошао до циља, кад би само самој ствари хтео загледати у очи. Али то не иде тако просто; јер не зависи од наше воље: увек можемо сести п читати: али не увек -— MH мислити. Са мислима на име исти је случај као и са људима : они се не могу увек, по вољи, позвати; већ се мора чекати, да дођу. Мишљење о једном предмету мора само од себе да се јави, срећним хармоничним сусретајем спољњег повода са унутрашњим расположењем и надражајем: а то је баш оно, што се код тих људи никада неће да појави. То је шта више случај и код мпели које се односе на саме наше личне ствари. Ако у таквој једној етвари треба да дођемо MO какве одлуке, ми то не можемо у свако доба. предузети, разлоге ' претрести mw одлучити се; јер често баш тада наше мишљење неће да нас послужи, него прелази на друге ствари; чему је често узрок и одвратност спрам саме ствари. У таквим случајима ми то не можемо изнудити, већ морамо чекати, да се и згодно расположење за то само од себе појави: оно се доиста и јавља п. то често неочекивано и више пута; п евако тако у разно доба разно расположење баца другу светлост на ствар. Овај лагани процес то је тако звано сазревање одлука. Јер задатак мора да се распореди, чиме много аито шта што се раније превидело пада у очи, а ни одвратност ће се при томе изгубити, јер ствари, кад се