Srpski književni glasnik

САМОСТАЛНО Мишљење. 125 осталих одлучношћу и одређеношћу, поред јасности п разговетности, која отуда потичу, пошто су такве главе увек тачно пи јасно знале оно, што су хтеле изразити на било да је то у прози, у етиховима, у тоновима. Ова одлучност п јасност недостаје другима, и онп се по томе лако дају познати.

5:' 9. (265).

Карактеристична. је ознака духова првог ранга непосредност евих судова њихових. Све што пзносе, резултат је њиховог сопственог мишљења п показује се као такво свуда већ самим начином излагања. Они према томе имају, слично кнежевима у царству духова, цареку непоередност; CBH су остали медпатизирани, што се види већ из самог њиховог етила, којп је без индивидуалности.

Сваки самостални мислилац личи дакле у толико на монарха, у колико је непосредан и не признаје никога над собом. Његови судови, као п одлуке монарха, пропетичу из његове сопствене моћи и пропсходе непосредно од њега самога. Јер, као год што монарх не прима заповести, тако ни он не признаје ауторитете, и не донушта: ништа, што сам није потврдпо. —= Вулгус (гомила) глава пак, која је потчињена множини важећих мишљења, ауторитета и предрасуда, личи на народ, који ћутећи слуша законе и заповести.

5. 10. (266).

Људи, који су мало хитри п ревносни у одлучивању. спорних питања навођењем ауторитета, радују се у ствари, кад место свога сопетвеног разума ни сазнања, које немају, могу туђе да наведу. Њихов је број легион. Јер као што (Сенека Rajke: unus (quisque mavult credere, quam шшшеаге. (Свакп више воли да верује но да сам размишља). У њиховим контраверзама ауторитети су опште изабрано оружје: тиме они нападају јелан на другог, и. ко је у њих упао, не вреди му ништа више борба са раззозима и аргументима, јер они су против овога оружја рогати Спгфриди, утонули у море неспособности за мишљење и суђење: онпџ ће му с тога своје ауторптете из: