Srpski književni glasnik

194 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

нети на CyIpor Kao argumentum ad verecundium и виRai VIĆtOTI4A. S.” LIE:8(26% );

У царетву реалности, ма како нам лепо, срећно и добро било, ми се увек крећемо под утицајем теже, коју непрестано треба савлађивати: док емо на супрот томе у царетву мисли бестелеени духови, без тежине и без нужде. С тога нема на земљи среће која би се могла равнати оној, коју леп и плодан дух, у згодан час, налази у себи.

8. 12. (2968).

Присутност једне мисли је исто што и присутност љубљене. Ми мислимо, ову мисао никада нећемо заборавити и ова љубљена никада нам не може постати равнолушна. Али далеко од очију, далеко од срца! И најлепша мисао у опасности је, да буде једном за свагда зЗаборављена, ако је не запишемо, п љубљена, да од нас побетне, ако се се њом не веримо.

š: 13. (269).

Има читава множина мисли, које имају вредности за онога, који их мисли; али само мали је број међу њима, које имају снагу, да још дејствују и репернусијом или рефлексијом, т.ј. да изазову пажњу у читалаца пошто су написане.

5. 14. (270).

При томе има у ствари само оно право вредности, што је неко најпре сам за себе мислио. Мислпоци се на име дају разделити у такве, који најпре за себе, и такве, којп одмах за друге мисле. Они први су прави, то су самостални. миелиоцу, у двоструком значењу ове речи; то су прави философи. Јер само они узимају ствар доиста озбиљно. Ап уживање п срећа њиховог бића лежи у мишљењу. Други су софисти: они хоће да изгледају, и траже своју срећу у ономе, што тиме мисле да достигну код других: овде лежи њихова озбиљност. Којој од те ве класе неко припада да се одмах лако опазити по