Srpski književni glasnik

196 СРПСКИ КињижеЕВНИ ГЛАСНИК.

биће, једна јадна животиња, чије су снаге једино ерачуњене на одржање његовог живота, због чега су му п потребне пепрестано отворене уши које ће, непштане п на

џану п у ноћи, јављати приолижавање непријатеља.

(("немачког превео Др. Бр. П.) ДРТУР ПТОПЕНХАУЕР.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Ч. Мијатовић, ЦАРИГРАДСКЕ СЛИКЕ IH ПРИЛИКЕ. | (2). Пишући и путоппе, Г. Мијатовић је могло написаги једну добру пи корисну књигу. Да је он ппеао, на иример, о Лондону, у којем је тако дуго живео, који зацело врло добро познаје, чији је јавни живот с дана на дан свестрано пратпо, чије је музеје п галерије преглелао, у чијим је библиотекама радпо, у чија је позоришта ишао, о којем се уопште имао прилике потпуно п JU вољно обавестити, п то у сваком погледу, и културном, и политичком, п. привредном, и трговачком, п релпгпозном, и у погледу спорта ако хоћете, и сваком другом — та његова књига била би пи корпена, и добра, п потребна, и скоро као поручена, а да п не помињем колико би била интересантна, п пнтересантнија него друге књиге путописеног рода, што би у њој било говора о музејима, "библиотекама, парламенту, уметности, о етварима дакле, о којима сваки од нас једва чека да што више прочита п сазна. Али Г. Мијатовић то није учинио. Он је, напротив, по неким необјашњивим узроцима, седео неколико годпна у Лондону m за цело време, пзгледа, нестрпљиво чекао прилику да учини један излет до Царпграда, не би ли могао што о њему написати. Чим му се прва прилика јавила, он је отишао, и одмах нам дао књигу с тога пута. Очевидно, оп није марио да пише о ономе што добро Зна. него о оном што одавна воли, а Цариград изгледа