Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 197

ла одпета воли. Јер шта је могао да пише с Цариграду, мпелим да пише познавалачки, у којем је био свега шест месеца, п који познаје толико колико и сваки обичан турпет7 Има једна ствар у томе само коју је могао као познавалац израдити, а то је историја Цариграда, т.ј. латп добра писториска причања пи податке о овоме у колико се она дају унети у путописне црте. Али на страну ту историску страну путописа, о чем је другом могао познавалачки писати 7 О вери, цркви, културним установама, привредном стању, администрацији турској Сумњамо да се све то за кратко време може лепо познати; у осталом, Г. Мијатовић као да није ни хтео да, ради својег писања, све то проучи. Он као да није марпо ла напише једну солидну и темељитију књигу о Цариграду, нити да овом приликом уђе у ред „учених“ писаца. По целој књизи, ствар тако изгледа; и по кретању још које је као путник по Цариграду чинио да види и позна ствари. Г. Мијатовић је (тако изгледа по подацима које je o себи оставио у својој књизи) живео у Цариграду као један старији отмен господин којп се забавља. Он се ппр. кретао једнако у дипломатским круговима којима је п припадао, интересовао се стално за њих, и скоро само за њих, живео у Терапији HM чинио отуда каткал излете по околини, возио се свако југро лађом по Боспору пуна три летња месеца, враћао се у вече кући опет лађом, п само ужпвао за то време у лепом изгледу, гледао покаткал коју параду и свечаност, седео у вече на тераси Летње Палате пили другог ког хотела, слушао бечке валцере и гледао лепе п елегантне жене, или селео код куће п читао „Опо уафЕ 7“ и „Бранково Коло“, ит.д. Ето тако је Г. Мијатовић (после свог званичног посла, разуме се; ми о њему овде никако не говоримо као о државном службенику) проводпо време по Цариграду. Међутим, оваква употреба времена не одговара оној коју би пмао чинити прави путописац, онај који хоће озбиљно да позна Царпграл, свет п прилике у њему. Ко хоће да проучава, мора чинити више кретања, пмати