Srpski književni glasnik

139 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГлАСНИК.

престано се на то тужи кад о Стамбулу говори, и пзгледа као господин који је дошао да види нешто бајаги: интересантно, а овамо нашао само оно што га љути и чини нервозним. Ја нисам био у Цариграду, али држим ла те „прљаве улице“ у Стамбулу ипак морају имати нечег интересантног. Ко воли оно што је локално, домаће, оригинално, карактеристично, живописно, јамачно, ће баш у том делу Цариграда наћи доста ствари које: би га живо заинтересовале. А то треба да воли, ко је путописац. Мериме, кад је био у Шпанији, 'шпао је толико далеко са својим интересовањем за оно што је у тој Земљи локално и карактеристично, да је гледао и тражпо да види све страшне и ужасне ствари (борба с биковима, осуђивање на смрт п вешала, хајдуци п бандити, итд). и само њих описивао у својим дивним .Нисмима из Шпаније.“ Ми не тражимо то од Г. Мијатовића, али бисмо могли тражити више пнтересовања за оно што је чисто турско, право домаће. Он, међутим, једнострано воли само оно што је космополитеско, питернационално, општеевропско у ПЦаригралду. Он воли модерне делове: вароши, господске куће и улице, елегантан евет, дпиломатију, итд.

Колико он то воли, види се по глави о Боспору. У тој глави у којој је описана једна шетња лађом но Боспору, с подацима о свему што је важније на једној и другој обали овога мореуза, Г. Мијатовић једнако мпелп. на. тај фини п елегантни свет, нарочито на дипломатију. Ту кипте подаци O дипџломатама, потпуно пзлишни у: осталом. Куда год лађа пролази, Г. Мијатовић показује на станове страних посланика и њиховог персонала. „Ту је, каже он н. пр., нова зграда летњиковца аустријеке амбасаде.“ Или: „Настају тераса и парк летњиковца немачке амбасаде ; ова је на југоисточном крају залива... као што је летњиковац енглеске амбасаде... на.ееверном. крају.“ Или: „сад су у њему (Бујукдере) етални летњиковци само шпанскога посланства и руске.амбасаде.“ Код. ове последње, он описује и унутрашњост, и показује које: