Srpski književni glasnik

134 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

је он орган оне позоришне управе која „модерно“ уређење Комедије хоће да копира.

Овај чланчић нема друге претензије до да попуни ту празнину, а надам се да наклони читатељи ове рубрике у овом листу неће за њ замерити, ма да се, као што се види, само индиректно дотиче београдског позоришта.

На акутно стање у Комедији најпре је привукло пажњу испитивање у органу друштва модерне естетике:

„La revue пабитуе.“ Редакција тог Прегледа — као што раде и неке наше — упутила је познатијим именима у

француској књижевности и уметности извесна питања о Комедији, и у октобарекој евесци објавила њихове одговоре. Међу осталим ипштањима, прво је ово: „Примање комада. Треба ли га поверити глумачком одбору 7“

Према схватању ове редакције криза коју преживљује Комедија приписана је уређењу тог првог француског позоришта. Има међутим мишљења која чине одговорним садашњег управника Г. Клартија, што је Комедија тако рећи одцепљена од модерног књижевног покрета и што, у колико се он у њој и показује, то није по најбољим представницима. данашње драмске продукције.

Како му драго, кривица је сваљена на читачки одOop (Comite de lecture), y који на основу Наполеоновог московског декрета, поред администратора, улазе и. глумци, наравно не еви.

ЏИптање овако постављено додпривало је само један део репертоара Комедијиног, онај модерни; јер оно што Сарее управо зове репертоар, дело Молијера, Корнеља и Расина, и још других класика, било је п остајењена основва снага, о којој читачки одбор нема шта решавати, осим кад би се тицало репризе неких од њих п трошка око тога.

Истина је да због тог репертоара Комедија управо п постоји, као једино позориште међу толикима у Паризу, првенствено посвећено чистој класичној уметности. И ако би се хтело што имитовати, то би могло бити само то, што јој даје ту несравњену јачину. На еваки начин