Srpski književni glasnik

ПогоРпШНИ ПРЕГЛЕД. 135

овакав задатак не би био лак, најпре што ваља имати те класпке, и друго што је свет у већим варопшшма навикао да тражи једнако ново, и не задовољава се гао образовани Паризлија да од времена на време види свој стари репертоар који још из школе на памет зна п познаје скоро Акцентуацију сваког стиха. Гете, чијим се речима ово служим, признао је Екерману, да би, кад би био још позоришни управитељ, непрестано давао добро комаде, трагедије и комедије, приказиване од разних глумаца, те би се публика тако све већма удубљивала у лепоте песничке, а глумци би имали подетрека и утакмице. Ја сам ову идеју досад чешће развијао у својим чланцима, примењујући је на наше позориште, те вам нећу више тиме досађивати, нарочито на овоме месту, где ми је главно да вам испричам како је дошло скоро до отвореног сукоба ипзмеђу глумаца и управе првог позоришта на свету, како Французи воле да кажу.

У маси одговора које је редакција оног Прегледа нримила на своја питања, било је наравно повољних за данашње уређење Комедије и неповољних. Било је таквих који су московеки декрет огласили као Ватерло народне драматургије ; други на против упоређивали су Комедију са Лувром, ематрајући је као музеј народне драмске уметности, и с тога се оглушавали против евих модерних писаца, ако нису претходно испунили ова два услова: да су умрли, п да је од њихове смрти протекло бар десет година. Шта би значило ово у практици изведено, лако је погодити, кад се помисли да Комедија, на тај начин, не би имала још Паљерона, а тек ту скоро Ожија, Сарду-а никако, Мелака још не, од Диме ни помена, ит.д. а о млађима HB Ma He говорим. Од њих, у осталом, ни једни, осим Хервија, није успео протурити евоје првенче у Комедију. Овакви одговори одвели би питање на другу гтрану, а оно се, као што поменух, састоји у том, да ли садашњи састав читачког одбора даје довољно гаранције да је у добре руке поверено принављање Комелијиног репертоара 7 Другим речима, да ли ваља даље