Srpski književni glasnik

Оцене и Прикази. 143

да топлина није ни овде на одмет, али се толико, — да је назовем грађанске, — топлине која се овде тражи, може код сваког доброг грађанина наћи. А како су пригодне песме обично и носиоци извесних друштвених II политичких идеја п раематрања п неумитних пресуђења, гледа се п да ли су приступачне што ширем кругу, п да ли одговарају намењеном циљу... а ја сам на то већ олговорио. Ну баш ако бисте хтели да вам ипак и на ово питање о дару одговорим, ја нећу. Писац топ није — заслужио. Он у свом некаквом допета дивљем предговору вели да „гњави својим стиховима“ и ту неозбиљност треба ка-

знити. Можда је то само кокетирање илп ради оригинал-

ности, али је свакако потцењивање једног озбиљног II благородног рада. ИП ја га за то овим кажњавам. Штампа служи на част српској штампарији где је ова књига штампана; а што се тиче штампарских погрешака, оне само доказују да је п ово — српска књига.

МилорРаАд Ј. МитрРоОвитЋ.

Поеме Дим. Глигорића, Сокољашина. — Београд, Штампарија Д. Димитријевића, 1901. Стр. 63. Цена 0:80 дин.

Ja држим да је Г. Глигорић погрешио што је своје досад растурене песме скупио у збирку. Док су биле растурене, критичар није био изазван да да мишљење о песничком дару Г. Глигорића ; читаоци, који нису велики критичарп, радо су чигали његове мирне и незнатне песмице у којима се тако простодушно говори о цветку који впри из траве, о пролазности среће, по успоменама из детињетва; а уредници су Г. Глигорића познавали као доброг човека, услужног п плодног сарадника, п на том се ствар свршавала. Скупивши песме у књигу, Г. Глигорић излази с много већим претенсијама пред публику; и доследно његове заслуге пзгледају одмах мање. Осим тога, у листовима у којима су досад излазиле, његове су песме лепше изгледале но овако у књизи. Оне ни у тим листовима нису изгледале ни снажне, ни дубоке, ни