Srpski književni glasnik

148 СРпски Књижевни. Гласник.

по темпераменту, којп је имао 99, изгледа да ће сврпити као п његов отац, осванутп једнога јутра на. утрпни са пробијеним грудима или разваљеном лубањом,. постаје добар и питом. Мајстор Видоје је учинио чудо, п од Вивкова. сина створпо чикино дете, послушно, трудољубиво, поштено, идеално дете честитог Видоја. Идила. у ковачници!

Главна мана ове приповетке лежи у том преображавању писца у проповедника. То не е тога што је приповетка с тенденцијом по себи рђава ствар, но с: тога што она тражи велики таленат и јако развијено: осећање мере. Од једне добре приповетке постаје прича. за читанке у основним школама, басна са дугим п усиљеним наравоученијем, што рекао наш стари добри Досптије. Утисак живота и епонтаности губи се, природност п сетварност жртвују се једној у напред утврђеној моралној идеји, личности говоре п догађаји се дешавају не онако како то одпета бива, но опако како то ппецу греба. Жалити је што Г. Костић није увпдео како је сам живот по себи велики морални наук, како је каткада довољно показати зло, а оставити људима да осете ругобу и опасност његову п потребу да га огклоне.

Иначе, с времена на време, нађе се добар опис; тако: Мргудов долазак газда Велиши, напал Ампџин на. кућу“ Сковријину, симпатични ковач Видоје. Стил је та-. чап и одаје човека који добро познаје народни језик.

С.

Altred Jensen, Bilješke o Gunduliču i njegovu vremenu. (Pretiskano iz „,Vieneca“ 1901.). U Zagrebu. Tisak dioшсеке б5Каге. 1901. 8" стр. 23.

Алеред Јенсен чије смо дело о Гундулићу п његову „Осмапу“ лане приказали у нашем листу, повратио се лањеке године Ha кратко време у Дубровник п поново: прикупљао нешто грађе за предмет којим се већ бавио. Дали учени писац мпелп ову грађу употребити за друго: издање своје књиге (као што је Јагићев „Архив“ лане: