Srpski književni glasnik

ОцеНЕ п Прикази. 149

јавио) или не, не знамо; за сада је он саопштио ту грађу у књизи под горњим насловом.

У овој књижици има најпре извештај о једном рукопису се краја ХУГ века (тај је рукопис својина Г. В. Адамовића, директора школа у пенсији) који је као неки шематизам дубровачки за год. 1594. и садржи имена чланова Беликог већа, Антунинскога Братства, Лазарина, занатлија п т. д. Овај „шематизам“ колико је важан за проучавање дубровачких прилика у времену Гундулићеве младости, толико је значајан где где п за неке друге песнике п знамените Дубровчане, јер садржи нешто биографске грађе п о Златарићу, Наљешковићима, Држићима, Мажуранићима и др.

Затим, има у књижици помена о још неким руко писима „Османа“ које писац није раније у свом делу поменуо. Тип рукописи који су већином својина приватних лица у Дубровнику или Југославенске Академије (два су својина наше С. А. Академије Наука, и њих је Јенсен описао само по „Каталогу рукописа С. К. А“. од Г. Љ. Стојановића), нису од велике важности. Најважнији је рукопне Г. 8. Вулетића који је од М. Мартелинија, оног петог којп је писац необјављеног ватиканског рукописа. У јелном загребачком рукопису, Јенсен је нашао још једну нову потврду против Павићеве теорије.

Најпосле, има у књижици још корисних и занимљивих бележака о Гундулићу и његову времену. Врло је интересантно мишљење Антонија Агића, фратра фрањевца (читати о овом интересантном типу из времена пада републике y „Cenni storici sui minori osservanti di Ragusa“ oj Đ. RyaMmaha) o „OcMagHy“ m 3aMepke koje OH чини овом сневу.

Важно. је поменути да је Јенсен лане прегледао архиве и библиотеке у Анконви и Лорету и да ни о Гундулићу „нити о дубровачкој литератури није нашао ама баш ни слова.“

П. Попови.