Srpski književni glasnik

БЕЛЕШЛЕ. 151

жења и вештином излагања иза познатог иеточњачког зборника „Хиљаду шп једна ноћ“. Причање је у њима просто п разумљиво но ипак није онако блиско тону усменог причања, као што је то случај са причама што их је Вук из нашега народа покупио.

(Сраско цвеће са сликама, за омладину спремио „Il. Зрнић. Издање ерп. краљ. двор. књижарнице Мите Стајића у Београду 1901. стр. 221.

Збирка је намењена у главном старијим дечацима, и ако има неколико песмица Змајевих, које подносе за малу децу. Обухваћени су радови Вукови (само народне умотворине), Бранка Радичевића, Љубе Ненадовића, Лазе Лазаревића, Ђуре Јакшића, Змаја m Трифковића, (Школски Надзорник“). Избор је у главном добар, и ако. је писац морао да гледа и на уметничку вредност прилога и на њихов васпитни значај. Он је поглавито хтео да да разне радове једног истог писца, без погледа да ли су сви тип радови доиста од велике књижевне вредности. Отуда је у збирку ушло по штошта што вреди само као доказ да је известан писац п у тој књижевној врети окушао своју снагу, и ако без успеха. Збирка је ипак врло корисна за омладину, п ако је сиромашна књижевним тумачењем а довољна језичним објашњењима.

У школи живота. Приповетка. за младеж са сликама, написао Мих. М. Стевановић, виши учитељ. Издање Краљ. Срп. двор. књижаре Мите Стајића у Београду. 1902. стр. 59.

Прича је врло проста, а ни тема није оригинална. Износп се дечко који је био размажен у родитеља, али је после њихове смрти прошао кроз неке дечачке невоље, док није најзад изишао на селамет. Писац се није задовољио ла га, по обичају других писаца, обогати и ожени, него га је одвео чак у Америку, и завршио причу једним писмом које овај млади човек пише својој родбини. Главна је мпсао да треба бити поштен п вредан, па ако ч0век не постане велики господин (а се тим се особинама у нас доиста не постаје скоро никакав господин) а он ће бити бар добар мајстор. Извеено, писац је овим миелпо на какве ине земље, јер у нас је занат најбоље средство да човек дође до врло великих положаја у земљи. И што је занат простији, у толико се човек, кад га једном остави, може више да попне на добре положаје. Хоћете ли примере“ Али, попипа. зипе о Пова а — зартела за“.