Srpski književni glasnik

Кошт АН A“ 167

Дај, Мирјано, чарне очи, Дај, дај, дај, maj, Maj na ги пијем! ја! Изгоро', Мирјано, за тебе!

СТОЈАН, на чардаку.

Дадо, умрех ти!

МИткА, тешко, клатећи се, полази и затура Фес.

Ех, Коштан бре! Жива рано бре! (Плачљиво) Плачи, Митке, плачи! (Полази, трза се, убрисује очи.) Не, на овој д'н ни лоша миесла не пада, а не ли еслуза. Гора и вода се весели. Тики ја сам си ништо млого жалан! Од гробје идем. На побратима свећу запали'! Па з'р се и ражали 2! Половин' човек бидна. И, још к'д гу њума чујем, њојну пеему и трло — ете дори ме пупак заболи.

Пење се.

КОоштаАНА, пева. Мирјано, ој Мирјано, Имаш бело грло, Мирјано! Дај да га гризем ја, Дај, Мирјано; бело грло дај! Итд. МиИтка, на чардаку.

Салче, стара ђилијо, мори! Видиш лиг А наше кд беше7 К'д ми овакој млади убави бесмог Свири, мори, п пој, За што ћете убијем, ће те закољам, само да те не гледам такој збрчкану. Де онуј стару, нашу, мекамлијеку: Како за младост и лепоту срце гори и изгори...

СТОЈАН, силази са чардака: поерће. Уста ми изгореше!.. Ох! 'Таре уста. КоштаАНА, силази за њим, задихано. Болестан сп7 да не свирамо и не певамо више Хо-

ћеш, а2 Уноси му се.

СТОЈАН, мукло, хвата је за раме. Дај да те убијем!