Srpski književni glasnik

166 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

КоштаАНА, уплашено. Зашто 7 СТОЈАН. За то... за то што те волим, а не могу да те волим!

КОШтТАНА, срећно, прекида га.

Не, Стојане! Немој да Me...

СТОЈАН, упада.

Лажеш! Не, Кошто! Ох, Кошто, да ти знаш колико те волим И све бих ти дао! А и сада, ево, све да ти дам! (Вади сахат, кесу, ћилибареку муштлику и меће јој, даје.) На!

Коштана, одбија.

Не, не! Нећу од тебе. (Са свога врата одвезује низу и даје му.) Ево ја... теби ћу ја да дам, a не ти мени. Нећу од тебе новаца.

СТОЈАН, грцајући. Уста, дај!

Привлачи је.

Коштана, одриче главом, трза се, али му пружа уста. Не, не — аман!

Одекочи.

Стојан, руком за преа јој. Груди! КоштаАНА, уплашено.

Аман, не!

МиИткаА, на чардаку.

Асан бре! Коштан куде је ! Викај гу с' грнету ! Свпри гу да дође, зашто све живо ће ве побијем! Џигер ће ви локнем, ако гу не нађете.

Грнета пишти болно, Коштана, уплашено звера, гледа да се сакрије Јао, Стојане! Митка, силази ел чардака.

На ава... зеленило искам. Нећу овде! Па мољци

ми, на старо овде мприше. На зеленило!

Силазе. Напред Митка.