Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА АЛПИМА. Нови ПОДВИЗИ 'ТАРАСКОНСКОГА. ЈУНАКА. (3).

После три дана, он се искрца у Вицнау, на подножју Ригиа. Као планина за почетак, за вежбање у пењању, Риги га је привлачио због своје мале висине (1800 метара, од прилике десет пута толико колико је имао Страховити Вис, највиши међу Алпинима!) а и због дивног изгледа са његовог врха: еви бернски Алпи у једном ланцу, бели, румени, око језера, и чекају да путник учини избор, да баци евоју кукачу на који од њих.

Уверен да ће га на путу познати, па можда и пратити, јер беше уобразио да је у целој Француској онако исто славан и популаран као у Тараскону, он је врло обилазним путем ушао у Швајцарску и обукао се тек кад је прешао преко границе. И добро је учинио: никад сва његова. опрема не би могла стати у једноме француском вагону.

Али ма колико пространи да су швајцарски вагони, алпиниет је, спутан стварима с којима се још није умео наћи, гњечио туђе прете на ногама врхом свога алпискога штапа, закачињао у проласку људе својим гвозденим кукама, и свуда где год се појавио, на железничким станицама, у салонима гостионичким п на лађама, изазивао толико исто чуђење колико и грдњу, повлачење, гневне погледе које није могао себи да објасни и који су падали тешко његовој љубазној и дружељубивој природи. Уза све то још и небо је било непрестано облачно, и киша је лила као из кабла.

Киша је падала у Базелу, на беле кућице које су наизменце прале слушкиње и вода из неба; падала у Луцерну, у пристаништу на коме путнички сандуцп и роба изгледаху као да су епасени приликом неког бро-