Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА АЛНИимаА. 177

долома; а кад стиже на етаницу Вицнау, на обали Фирвалдштетерског језера, пети потоп је пљуштао на зелене падине Ригпа, и црни облаци су се колутали небом, п киша је пљуштала у потоцима низ стене, у водопадима од. водених клобука, п са сваког камена, са сваког јеловог листа капала је вода. Пикад Тарасконац не беше видео толико воде.

Он уђе у једну крчму, поручи каву с млеком, мало меда п маела, једино што је запета било добро и што је са задовољством јео на путу; и пошто се мало поткгрепио и своју медом умрљану браду очпетио крајем од убруса, он се спреми да покуша своје прво пењање.

— А, овај, упита пртећи своју торбу, за колико се може попети на Риги“

За сат, сати четврт, господине: али похитајте, воз полази кроз пет минута.

— Воз за Риги !.. ви се шалите!

Кроз прозор на крчми са окнима опточеним оловом показаше му воз који се бејаше кренуо. Воз се састојао из два велика покривена вагона без покретних окана, која је одоетраг гурала локомотива са димњаком кратким мл трбушатим, у облику лонца, те све изгледаше као неки чудан, горостасан ипесект којп се припио уз планину, па брекћући пуза уз њене стрме стране.

Оба Тартарена, и дивљи и питоми, побунише се једновремено на помисао о пењању у овој гнусној маапини. Једноме се чинило глупо пети се на Алпе као на горњи спрат гостионице, лифтом ; што се тиче другога, ови ваздушни мостови, преко којих је ишла пруга с пзгледом на пад од хиљаду метара, ако би воз искочио из чипна, изазчвали су у њему свакојаке жалсене мисли, које је оправдавала близина вицнауског гробља, чији Делп гробови беху поређани један до другога, у дну падине, као рубље прострто у дворишту какве перионице. Ово је гробље било овде очевидно из обазривости, да путници, у случају несреће, не би морали ићи далеко.

12