Srpski književni glasnik

С РАРТАРЕН НА АЛПИМА. 181

Да би се п сам охрабрио, а и девојке умирио, Тартарен је, јурећи напред и гурајући кога је год стигао, викао : „Будите присебни! будите присебни!“ гласом који је личио на галебов крик, гласом угушеним, престрављеним, једним од оних гласова којим човек говори у спавању кад ружно сања и од којих и најхрабријега по-

дилазе мрави. И — ко би то могао помислити ! — ове младе Енглескиње смејале су се гледајући га, — рекао

би човек да им се он чинио врло емешан. Али у њиховим годинама ретко је ко свестан опасности која му прети !

На срећу, за њима је ишао стари дипломата, врло непотпуно обучен, само у горњем капуту, пепод кога су му се виделе беле ногавице и крајеви од врпчица.

Хвала Богу, једва један човек!..

Тартарен му притрча. млатајући рукама: „Ах! господине бароне, да грдне несреће!.. Знате ли ви шта... Где је 7... Како се појавила 7“

— Ко 7 Шта 7... муцао је барон запренашћен, не разумевајући га.

— Но, па ватра...

— Каква ватра ! ...“

Овај јадни човек беше начинио тако необично бедно п глупо лице, да га Тартарен остави и нагло похита напоље да „предузме спасавање !...“

„Спасавање !“ понављао је барон, а за њим п. пет шест момака, који су на ногама спавали у предсобљу п згледали се, савршено пометени... „Спасавање !...“

Чим је ступио напоље, Тартарен виде да се преварпо. Нигде пожара ни од корова, него пеећа зима п дубока ноћ, једва нешто мало обасјана емолаетим буктињама које су се светлиле овде онде и бацале по енегу велике црвене сенке.

Пред пероном један свирач извијаше на алписком ловачком рогу своју сетну мелодију, ону монотону краварску мелодију у три гласа, којом је обичај на Риги-