Srpski književni glasnik

186 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

огледалу, беше прилепљено двема обландама једно писмо

=

без потписа у коме је била ова претња:

„Проклети Французу, не сакри. се ти под тим твојим оделом. За сад ти се прашта; али ако се још једаниут нађеш на нашем иуту, чувај се!“

Не верујући чисто својим очима, Тартарен два три пута прочита ове редове, не разумејући ништа. Ол кога, због чега да се чува Откуда ово писмо овле 7 Очевидно је било да су га прилепили док је спавао, јер га по повратку са своје јутарње шетње не беше спазпо. Он зазвони за собарицу, девојку бледа и пљосната богињава лица — сушти ементалер — од које ништа. друго не могале разабрати до ла је из „топре боротице“ u Ja He улази у собе док господа не изиђу.

„Заиста, чудновато !“. говорио је Тартарен обрћући писмо са сваке стране, врло узбуђен. У једном тренутку паде му на ум Костекалда. Дознао човек за његове Haмере о пењању, па ујдурмама и претњама гледа да га омете. По кад је боље промиелио, ово му се учини невероватно, и напослетку дође до закључка да је то неко збијао шалу... можда оне младе Енглескиње које су му се онако од срца смејале.. Те енглеске пи америчке девојке тако су слободне !

Чу се п друго звоно. Он сакри писмо без потписа у џеп п рече у себи: „У осталом, видећемо...“ И у покрету усана се којим је ову мисао пропратио огледаше се хероизам његове душе.

Кад је сео за сто, ново изненађење. У место своје лепе сусетке „коју љубав злати“ спази он голишави пи дуги врат једне маторе Енглескиње, чији су се дугачки зулуфи вукли по столу. Пеко у његовој близини рече, да је девојка са својим друштвом отпутовала једним од првих јутарњих возова.

„До ђавола |! изиграше ме...“ рече сасвим гласно талијанеки тенорист, који у очи тога дана беше опако опоро дао Тартарену на знање да не разуме Француски.