Srpski književni glasnik
М и с л и. 195
58 (105).
Разлика разума од осталих нижих, првобитнијих, психолошких снага јесте и у томе што само разум познаје, одређује п тражи меру и границе свему; нагони, осећања, афекти, страсти, фантазија не знају мере нп граница.
59 (108).
Карактер је само онај човек који чини све да мора да буде оно у што је он уверен да треба да буде и који све што чини и како чини, чин то и тако зато што је уверен да то и тако треба да ради. Дижући „мора“ до „треба“, карактер мирис боје: „треба“ да буде, дакле „мора“ да буде.
Отуд разлика између вишег и нижег човека у главном је иста која је између зрелог човека п детета, између цивилизованог и природног човека: виши човек ради оно што треба да ради п ради зато што то „треба“ да рали, п не ради нешто зато што то не треба да ради; у свему свом раду п животу виши човек је узвишен изнад „мора се“ и „може се“, изнад страха и користи. Нижи човек ради само оно и зато што мора и може, и не ради нешто само из страха или што њему не користи.
Отуд се о карактерности не може говорити код деце, код дивљака и код нижег човека масе; карактерност је атрибут само зрелог, вишег, племенитог човека.
60 (109).
Кад би се сума снаге која је концентрисана у интелигенцији једног филозофа којп ствара нове идеје, једног човека који чини велика открића и проналаске и крчи нове путеве ума п живота — могла претворити у радну, активну, практичну снагу, сваки би филозоф, „еваки такав човек вредео би за читав један народ обичних нижих људи.
61011).
Велпки духови кују баре мисли одакле нижи умови :кују монете за цпркулацију у евакидашњем животу. 137