Srpski književni glasnik

200) СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

с Леспигом пи Голдонијем, може се рећи да је добро почело. Требало је даље наставити у том правцу, продужити с писцима, Јеспнгове и Голдонијеве јачине. Деветнаести век имао је то да ради; имао је, док не стигну оригинални. ппеци, да одржи преводну комедију на истој висини на којој ју је примио.

Међутим, ХТХ век није био калар да то учини. Књижевник који је одмах се почетка века прионуо на превођење комедија, није био снаге Доситијеве а можда ни Јанковићеве. Нп по сезом литерарном образовању, ни по знању туђих језика, нп по преводплачкој вештини, ни по тежњама које је у књижевности имао, ни најпосле по приликама у којима је радио, он није био дорастао послу којп га је иза Досптија п његова ученика чекао, п комедија је у његовим рукама морала пасти један два ступња. ниже. Али је он пмао п других способности којих његови претходници нису имали, а које су, за прво етварање српске комедије и позоришта, биле врло потребне, можда потребније него које друге. Доситије п Јанковић били су чисти књижевници, кабинетски људи; они су само путем књиге радили да навикну публику на комедије и одомаће ову врсту књижевности код нас. А требало је п другим пухем радити на томе, путем позоришта. И онда се јавио један књижевник који је целог века на п1030риште пи комедију мислио, скоро четрдесет година радио за позориште, превео и прерадио око 27 позоришних комада, целе младости учнпо туђе језике само зато да би ове комаде могао преводити, добар део живота путовао 'змо да би те језике тога ради могао научити; који је своје комаде и штампао п представљао, сам скупљао дилетантске дружине које ће их предетављати, сам играо у њима, играо по Србији и Војводини, себи на корист или на штету; који је позориште безгранично волео, брипуо се о њему, заносио се њим, имао спромах неприлика због њега, свађао се са светом који о позоришту не мисли добро, свађао се и приватно пи у књижевности; и који је, најпосле, после грдна труда и напора, после сва-