Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У Х1Х. ВЕКУ. 201

којаких неприлика, успео да, код једне невичне п доста грубе публике, коначно одомаћи комедију и позориште. Тај књижевник, тај „отац народнога позоришта“, био је Јоаким Вујић.

Јоаким Вујић родио се, како сам каже у свом „животописанију“, 9 септембра 1772 у Баји, „у славном комитату бачкоме“. Његов отац Григорије који је био „художеством сапунџија“, да га најпре у месну основну школу; а кад ову изучи, даде га у једну фрањевачку, опет месну, школу где он за две године учаше латински, немачки и мађарски. Затим га посла у Нови Сад у гимназију где проведе годину дана; после у Калочу више Суботице у школу фратара пијариста где проведе две године, најпосле у Сегедин и опет Калочу где, п поред једног малог прекида кад оде у трговину, еврши ЈУ и УМ разред гимназије. Овај га је разред највише муке стао, јер је тада његов отац већ био знатно оспромашио, и није могао спна више издржавати; млади Јоаким морао је „доста пута с три кувана млада кукуруза цели летњи дугачки дан издржавати“, али је ипак „хероически“ издржао. После тога, један православни поп посла га, са евојим сином заједно, у Пожун где он, издржавајући се у једној лутеранској ђачкој трпези, сврши гимназију и приватно још научи грчки и јеврејски језик. Затим се упише у права на некој католичкој академији у Пожуну, п положи пепит из прве године. Али. кад чу како професор мађарског права предаје да „благородни то јест немеши веће препмушчество у Маџарској имају неже ли други просвешчени п заслуженп људи“, изгуби сваку вољу на даље учење, реши се до пиле кући и постане тамо негде учитељ, и оде допста 1 предрагога Пожуна, пошто најпре ижљуби п сузама ороси сва дрвета под којима је седео и различне „општеполезне“ књиге читао.

У Бајп не могансе дуго остати. Досиптије са својом Аутобпографијом за коју се широм свих серпеких покрајпна чуло, беше распалпо у младоме Јоакиму жељу за путовањем п, наравно, жељу за учењем „чужестраних је-