Srpski književni glasnik

СРИСКА ДРАМА У Х1Х ВЕКУ. 205

иначе, Јоаким поносно указује на своју француску граматику коју је, мало доцније, и написао. Он се, додајмо, већ од тада потписује на својим писмима као „францускаго и талијанскога језика учитељ.“ Имао је п право да се тим успесима хвали и поноси. Јоаким је за те две године у Трету много постигао. Он је тиме довршио учење живих језика које је њему, као будућем преводпоцу позоришних комада, било главно. Он је тиме у главном окончао своје студије, и стекао оно литерарно образовање које му је после за цео његов књижевни рад служило. Сад је он готов, спремљен књижевник; остаје му само да се баци на посао, да ради за позориште.

Баш у то доба кад је у Трсту био, он се почиње пнтересовати и за позориште. Дотле није имао прилике за то, а како је у Трету још онда била талијанска опера, то је он тада узео почешће одлазити тамо и налазити велика задовољства у томе. Причајући у својој биографији како је породица Квекићева била према њему добра, Јоаким додаје како би често проводио вечери одилазећи 'а својим ученицима и њиховом матером у позориште, где је „внимателно се величајшом охотом слушао прекрасно ангелско слаткопјеније“. То је, у осталом, први помен о позоришту у његовој биографији. Доцније таквих помена чешће има, и они показују колико је Јоакимово интересовање за позориште расло и јачало. Кад је у Италију дошао, (њему је Квекић дао да тамо проведе октобар и новембар 1802), Јоакиму је већ једна од првих брига да иде у позориште, и он то чини доста ревносно. У Флоренцији гледа познату оперу „П maftrimonio segreto“, најбољу оперу Доменика Чимарозе, компоновану десет година. раније, слуша неку „знамениту“ певачицу Гратини, и о том тако лепо проведеном вечеру он даје опширан извештај од пуна два листа у свом животопису. Истина, што он о томе тако опширно прича, то се има благодарити не само интересовању његовом за ову представу, него пи једној нарочитој околности у којој се Јоаким тада случајно нашао и врло интересантно изгледао,