Srpski književni glasnik

204 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

наиме једном познанству са „једном прекрасном како звјезда Даница девојчицом“, од 18 година, пменом Фау стина Капело, која за њим „абије дође“, чим је он сео на своје место у партеру, па седе покрај њега 'поздравивши, га „пријатељски“ на шта јој он, градпозно, од своје стране „равним начином учини реверенцију“; koja даље, приметивши да је он странац. заметне се њим један диван разговор о њему, о себи, о Италији. у којем се наш галантни и скоро заљубљени списатељ разнежи па јој исприча сву своју биографију, жалећи ах! „добра господично“ што мора сутра путовати, а она њему: „ах, драги господине, мени је то веома жао“, п све тако док нису дошли њен немилосрдни кум и кумица — што он, рекох, толико прича о том вечеру, има се приписати и овом дражесном случају, алп се пз тог причања јасно разабира и велико интересовање Јоакимово за'саму представу коју је он „е великим удпвленијем“ слушао п гледао. У Риму је опет гледао познату комичну оперу Роспнијеву „1“ Капапа ш АЈеемл“ (или како он каже „1, Капапа ш Algiro“); и слушао „ону дивну, перву MH целој Европи познату“ певачицу Анђелику Каталани, (одиста је ова Каталани била и дивна, и „перва“, и позната, само је у то доба била још врло млада, од двадесет п једну годину, п још није била правила свој пут 'по Европи); и опет седео поред једне „господичне“, сињорине Матилде Орландини с којом се већ раније био познао; п опет имао један разговор сличан оном горњем у којем она њему: „но, господине мили, како вам се допала пталијанско пјенијет“ а он њој, пун задовољства: „ангелско, прелепа моја господично, ангелеко“, нашто она поласка : „љубезни господине, ви сте мога мненија“, а Јоаким, опијен радошћу: „дражајше моје благо, наши певачи у Унгарији јесу само шегрти, обаче вапш су дјејетвителни мајстори“, и еве тако, за време сваког одмора, све док се опера није завршила једним „удивителним“ балетом који нашег Јоакима сасвим „у восхишченије приведе“. Најзад, изгледа, Јоаким је по целој Италији гледао опере