Srpski književni glasnik

СРПСКА ЛРАМА a XIN ВЕКУ. 205

а јамачно п драме, пошто се пз његове књиге види да се отуда вратио се познавањем Метастазија п еимпатијама према овом талијанском драматичару.

Јоакиму је сад трплесет друга година. Он је већ нашао свој пут: заволео је позориште, п епреман је да за њега ради. Остаје му само ла почне, да први комад преведе. Он то одиста п учини, ту у Трету јамачно. Јер, после једног подужег пута по истоку (ишао је, као п његов дубровачки претходник Марин Држић, у Цариград, и још даље, у Одесу п Александрију) на којем од „страшних бура се трепетострашним молнијама п громови,“ од африканских гусара с којима је долазио у „сраженије,“ од крокодила које су пред њим у Египту хватали, и од силних других његових „чрезвичајних прикљученија“ на том морском путу, Зацело није могао за позориште радити; јер, рекох, после тога пута, ми га видимо да одмах, чим 'се вратио у Трст, он жури на врат на носе до Ђудпма где му се Француска Граматика штампала, ла ла по „две мале театралне књижице“ такође у штампу. Јоаким, дакле, сад постаје позоришни писац (или преводилац, како хоћете), пи то са тим двема поменутим књижицама..

Те књижице, то су „Фернандо п Јарика, една јавнаја игра“ (3 чина). и „.Љубовнаја завист чрез једне ципеле, една веселаја игра“ (1 чин), обе штампане 1905.

„Фернандо п Јарика“ није оригинал него превод. Јоаким то сам каже, али додаје да је превод ес енглеског оригинала, или, како он то спретније каже, „е орпгиналнаго англискаго јазика.“ Г. Н. Андрић, међутим, џашао је ла је превод се немачког, и да је оригинал један стари комад истог имена од неког заборављеног бавареког ппсца Карла Екартсхаузена.т Па страну то, „Фернандо п

ТОМ. Апатте, Рпјемоапа ђејешБНкКа и 5гђа, етр. 41. Чудно је само да је тај оригинал, на који Г. Андрић указује, комад с певањем (ејп 5шозрје)), а Јолкимов комад је чиста драма, без и једне пееме, без потребе чак да певбама има, пошто је ева радња довољно у самом диалогу изражена. Г. Ан рић, налазим, имао је да ту неесуглаеицу објасни, као

и друге неке од мање важности: у Јоакимову комаду н. пр. једнако се помиње Лондон и броји се у енглеском новцу.