Srpski književni glasnik

ДОГМАТИЧЛА И ИМПРЕСИОНИСТИЧКА КРИТИКА.!

— Општи, етимолошки емпеао речи „критика“ био би пепитивање, расуђивање. Књижевна критика, према томе, била би суђење о књижевним производима, оцењивање њихових мана п врлина. Одредаба има толико колико п самих праваца. За догматичара, она је наука о оцењивању, класификовању и објашњењу књижевних дела, и састоји се „у анализовању дела једнога ппеца, у објашњавању његовим узроцима, у суђењу његове естетичне вредности.“ . за пмпресионисте је само уметност којом се елужимо да ужпвамо у књигама п да помоћу њих утанчавамо своје личне утиске. Дидеро пореди критичаре са „оним људима који иду са штаповима у руци да претурају по речном песку, и тамо траже љушчице злата.“

У ствари, књижевна критика етоји на среди између уметности и науке, она се у исти мах ослања и на разум попа осећање, због тога је п питање чињенице и питање укуса. За њу се траже уметничке особине, као што су осетљивост, јака машта, прпемљивост утпсака, тананост укуса, епособност удвајања, деперспонализација, осећање стила; исто толико траже се п чисто интелектуалне осо0бине: солидно научно и философеко образовање, ведај, отворен, широк дух, слобода мисли и одлука да се за

1 Нешто промењено и допуњено прво предавање из „Историје и метода књижевне критике“ које је писац држао на Великој Школи 5 новембра. 1901.

2? La critique litteraire, etude philosophique par A. Ricardou. Avec une preface де M. Е. ВгипеНеге. Рап. 1896. р. 1.