Srpski književni glasnik

212 СРпски Књижевни ГлаАсСНИК.

Спенсера. пренесе и у књижевност: као што постоје разни родови у биљном и животињеком царству, псто тако постоје и у књижевном царству, и једни и други подједнако: се развијају (еволуцирају), лагано се стварају их нижих п неразвијених родова, добијају потребне органе и особине, воде борбу за опстанак, долазе до пуне снаге, затим застају, па или нестају или се преображавају (трансформују) у друге родове, и тако у бескрајност. Бринетпер је та своја правила примењивао ауторитарно, апсолутно, калуђереки, и за њега се рекло да не држи перо но фиргаз у руци. И тај апсолутизам он је вршио и над самим собом, он Ce као ватре чувао да брани дела која су се њему лично допадала, но само она која су испуњавала услове његовог законика. Један француски критичар, ч0век од. духа и широких идеја, свео је у духовит облик судске пресуде једну књижевну оцену Бринетперову :

„Будући да је оптужени клеветао људеку природу; да је злонамерно измишљао нарави и идеје које су непознате нашим великим прецима ХУП века; да је опорочавао Боспеа и Расина; да је чинио апологију романтизма, реализма и других бунтовних идеја које закон квалификује као злочин;

„Из тих разлога, а на основу члана 99 Боаловљева законика прегледана Пизаром;

„Наређује да се горе-именовани окривљени, јавно укори и изобличи и да његова књига сиђе од другога степена. на пети.“ “

Но не само да спиритуализам и веровање у слободну вољу воде у догматичну критику, Тен је доказао да се и позитивизмом може доћи до петих резултата. Учени писац Историје ензлгске књижевности био је човек који је имао манију за упрошћавањима и уопштавањима. За њега је човек био „теорема која иде,“ жива машина која се даје свести на један мотор, животиња која пише песме,

4 Georges Renard: Les primces de la .Jeune Critique. Paris. 1890. p. 120—121.