Srpski književni glasnik

Догматичка п ИмпПРЕСИОНИСТИЧКА. КРИТИКА. 219

псто онако као што чела гради саће а тица гнездо. Он ствара петоријеку критику, која има да води рачуна о епољним узроцима књижевнога дела. Он објашњује дела тајанетвеним комбинацијама утинаја средине, расе и тренутка. Његова теорија одбацује индивидуалност пишчеву и унутрашњу вредност дела, дело сматра само као један докуменат за објашњење једне епохе. У ствари, Тен никада није успео да објасни шта је то раса, шта средпна, шта тренутак. Он је у проучавању енглеске књижевности био у напред створио једну идеју, једно предубеђење, и на основу те опште илеје он је проу: чавао целу књижевност. Ове што пије шило у прилог његовој теоријп он је одбацивао, све је подређивао тој напред створеној замисли. На тај начин, његове величанетвене историјске грађевине француске револуције, као и његова изучавања грчког вајарства, талијанскога и фламанскога сликарства MH енглеске књижевности, показују један моћан ум п велику ученост, али су и сувише пекључиви и произвољни да би могли ући у науку.

(Свршиће ce).

Јован ОкКЕРЛИЋ.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Ч. Мијатовић, ЦАРИГРАДСКЕ СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ. (3.)

Та глава о Боспору има и других мана. У место да је у њој Г. Мијатовић дао један артистички опис лепота Боспорских; да је н. пр. нашао једну тачку с које је најбоље гледати на целу панораму ове тако хваљене околине, па описао целокупан утисак који човек с те тачке има; да је, напме, дао јелну праву слику, једну рељефну и изразиту слику целе те лепоте природне п свих оних сјајних, богатих двораца п зграда, тако да и читалац