Srpski književni glasnik

214 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

осети ту лепоту п. добије живу слику предмета — Г. Мијатовић је дао сув оппе Боспора, тачну топографију његову, детаљан план важнијих тачака на њему, екоро бедекерска упутетва, позивајући нас непрестано да се дивимо лепим местима и бринући се јако ла се не огреши о географску тачност кад бележи кретање лађе којом кроз Боспор пролази (цела глава је замишљена као оппе једне шетње лађом). Томе је додао извесне податке, разне врете, о овом пли оном месту на Боспору, реминисценције из дипломатске историје итд. На тај начин, његова елика Боспора није ни мало артистичка. Артистички описе, у осталом, тежак је. За такав опис потребан је и добар поглел, и колорисан стил, и живопиени детаљи, пи богатетво изразитих компарација којег одједном више кажу него подужи опие, п многе друге особине које је н. пр. Тен имао пишући свој „Пут у Пиренеје“. А Г. Мијатовић, . будимо праведни, и сам је видео колико је такав посао тежак, п одустао је од намере да га на себе узме. Он то одмах, у почетку те главе, каже, у једној иначе врло невештој реченици, п тиме се донекле оправдава.

Ми рекосмо раније да Г. Мијатовић воли у Цариграду само господске делове вароши. Наравна ствар да ће о Пери и Терапији највише писати. Вредно је, дакле, видети и главе које о томе причају.

Описујући „велику улицу Пере и мост Валпде Султаније,“ Г. Мијатовић даје један укупан описе овог места, црта један моменат из живота и кретања по том делу вароши, баца један поглед на гомилу која ту разнолика гамиже, и тако пеписује пеколико страница своје књиге које садржавају доста жив опис, и боље су него оне што су посвећене Боспору. Алп то је и све што Г. Мијатовић даје овом приликом. Опис какве улице, лак, површан, добар у најбољем случају, ето то је еве што Г. Мијатовић може да ла кал описује данашњи Цариград. Ништа познавалачко, само покушаји оппса, етплиестички покушаји олљ којих неки не испадају за руком. Алп па страну ово опште карагтерисање. књиге, у овој глави