Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. : 215

има и примедаба не врло озбиљних. Г. Мијатовић воли да у своје описе унесе и извесне примедбе које не одговарају много достојанству једног озбиљцог писца него пре приличе младим каваљеријским оФИцИирпма, али које он с видљивим уживањем пише, пи којима се труди да да форму пикантну, враголасту, што враголастију. Описујући ту улицу Пере, он ће, наравно, рећи како у њој богате Гркиње и Јерменке иду одевене елегантно, по последњој париској моди, али ће одмах с велпким задовољством додати: „Није чудо што млади турски официри праве ту улицу објектом својине концентричних маршева.“ Духовитост п елеганција ове фразе потпуно одговарају озбиљностч саме примедбе. Такве фразе, међутим, налазе се у Г. Мијатовића готово увек кад сличне примедбе чини, кад о женама говори.

А он о женама говори скоро кроз целу књигу. Оне су му скоро непрестано на уму, и е великим задовољством њих гледа да се лотакне у писању. И још. рекло би се, воли да их каткад дира, да их задева, да се као шали с њима. Он ће н. пр., описујући како човек, при пролазу улицом, треба да пази да не нагази на псе што леже изваљени по улици, одмах додати како је то тешко п „немогућно“, кад у исто време треба „загревати очп евоје на топлим пламеновима пз црпих очију елегантних .Левантинака“, које туда пролазе. Или ће, описујући Туркиње, употребити, и то гдегод може, прилику да нам каже како „подижу и забацују танке јашмаке се лица“, и како се мушки пропињу на ноге да их тада виде. „Међу булама је, каже он описујући неку улицу која води у Јилдиз, свагда пуно младих жена и девојака у фереџама од врло живих боја и с јашмацима преко главе уназад посувраћеним, тако да ђаури могу да виде по неко округло лице што као пун месец (компарација није Бог зна како срећна) осветљава ноћи харемске“. То ће Г. Мијатовић поменути и кад „поетично“ говори о женама (и тај начин је код њега доста чест). „У батару, каже он, седе трп младе буле... Видите само као један облак од лаког свиленог