Srpski književni glasnik

218 СРПСКИ КЊижеВвћи UJJJACHME.

ер'ћни њих двоје младих, краених:; њих двоје којих се душе очевидно љубе! Какав би диван роман био историја те две душе! Али ко зна какав ће евршетак те љубави бити 2...“

Да не говоримо о умеености ових места у једном путопису, али какав је то путопис пи етил7 Ко још данас тако пише Ко воли овако да пише7 И мени сад пада на памет како свет наш са уживањем чита Г. Мијатовићеве радове, п воли његов стил, његов слатки стил! Пада ми нарочито на памет како ми је један књижевник на При-. морју једанпут рекао како Г. Мијатовић, каже, као историк није Бог зна шта, али као етилист просто је божанствен: е 4тутпо, каже. ДМуштог2 Можда; у осталом како по чијем укусу; али ако је комађе овога стила, као што је ово што сад исписасемо, божанетвено, онда ја не знам шта је неприродно, извештачено, лажно.

Последња глава у књизи о цариградским пеима, пеписана је лако, духовито и зачињена једним сасвим при-

јатним хумором.

ПАВЛЕ Поповић.

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

АЛЕЛАПДА РистогРи.

Пре неки дан прослављена је у Риму и по целој Пталијп осамдесета година маркизе Капраника дел Грило, која је, под много чувенијим именом Аделаиде Ристори, прошла цео свет у највећем триумфу и свуда евагда била дочекивана. као несравњена. глумица.

На позорници је Ристорп била већ у свом трећем месецу, па у трећој години, а у четрнаестој играла је већ своју прву улогу.

Од свих улога које је имала у шесетогодишњој каријери, најславнија јој је Легувеова Медеа, како кажу они који не могу да не признају да су је гледали, а по њима ови много млађи, наше покољење.