Srpski književni glasnik

ОцеЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 235

Старац Никита и њеове три кћери, приповетка A. Сетковог. Превела се руског Кивана. Београд. Доситије Обрадовић -— Штампарија Аце M. Станојевића, 1909. Стр. 61. Цена 30 п. дин.

Ова приповетка није ништа друго до скраћен и на прост језик сведен Шекспиров „Краљ Лир“. Старац Никита у једном лудом тренутку дели своје имање међу две старије кћери које су умеле изразити своју сеилну љубав према. оцу. Најмлађој којој је срце било боље но језик дао је у мираз свој благослов. Један инокосан младић задовољио се потпуно таким миразом (као што то већ бива у причама) и оженп се том најмлађом. Старца после одгоне две старије кћери, а тако напуштеног, ожалошћеног и обрваног болешћу прима га олбачена кћи и заслађује му својом љубављу последње часове живота. Само, овде не умпре кћи, као у Шекспира, но старац. Кента п дворског будалу у овој причи заменило је једно лице: слуга Сејмон. Сцена у којој је изнесена бура овде је ублажена, али се очевидно огледа просто подражавање. Ову је причу издао одбор којп постоји при руском министарству просвете у циљу да „благотворно утиче на душу и васпитање народа“. Њевка је уметничка вредност врло слаба, али је доиста написана просто п разумљиво. На два три места има по неки тачан изражај, који може да узбуди читаоца. Треба упоредити ову причу са Тургењевљевим „Степским Лиром“. па да се одмах види разлика између једног уметничког и једног готово занатлијског рала. Олична тема обрађена је п у једном одељку Легуовеовога дела „Оцеви и деца“ (превод Милићевићев), само у тој причи реч је о сину који рђаво поступа са својим оцем. Такав је предмет п у красној причи Јанка Веселиновића „Чича Пера“. И —Ђ.